Stres

Bolest modernog doba i i uzročnik mnogih oboljenja upravo je stres, posebno ako je hroničan. Bez obzira što je svima poznato da stres sa sobom nosi simptome koji u velikoj meri ugrožavaju naše zdravlje, ipak ne shvatamo ozbiljnost i sveprisutnost ovog okidača za mnogobrojne bolesti.
Da bismo preduzeli adekvatne mere protiv stresa, potrebno je najpre da saznamo više o ovoj kompleksnoj medicinskoj pojavi od koje nam zavisi kvalitet života.

Povišen TSH i stres

Ako imate problem sa štitnom žlezdom, to je i te kako povezano sa stresom. Štaviše, upravo su hormoni štitne u vezi sa sistemom stresa u našem organizmu. Mnoge autoimune bolesti povezane su sa stresom poput Gravesovog oboljenja i Hašimoto tireoiditisa. Istraživanja pokazuju da ako ste pod stresom, pravilan rad štitne žlezde nije moguć. No, ova ulica je dvosmerna, te isto tako problemi sa štitnom čine nas ranjivijim na stresogene faktore. Prema istim istraživanjima, ako imate hipo ili hipertireoidizam, podložniji ste mentalnom ili fizičkom stresu, kao što i visok ili nizak nivo hormona štitne žlezde utiče na to kako reagujete na stresogene faktore.

Najprostije rečeno, stres može pogoršati probleme sa štitnom, ali isto tako problemi sa štitnom mogu prouzrokovati dodatni stres.

Stres – simptomi

U medicini, stres je definisan kao prirodna pojava koja nastupa pri svakom pokušaju našeg organizma da se prilagodi nekoj novonastaloj situaciji. Dakle, neizbežan je i iznenadili biste se na koje se sve načine dovija. Ovo su neki od njegovih znakova prisutnosti:

• promene u apetitu
• nervoza
• srčani problemi
• mučnina
• osip od stresa
• dijareja
• opstipacija
• nesanica
• čini da prevremeno osedite
• tenzione glavobolje i migrene
• akne
• smanjenje libida
• poremećaj pažnje

A odakle stres zapravo izvire pročitajte u nastavku.

Izvori stresa

• preterana briga – je okidač i uglavnom posledica previše zaštićujućeg i zabrinutog roditelja. Takav model ponašanja prenosimo dalje u životu i postajemo konstantno zabrinuti oko svega, smišljajući moguće i uglavnom najgore ishode neke situacije
• nepostojanje jasno definisanih ciljeva – ako ne osećate neku svrhu osećate se beznadežno. Zato je važno postaviti prioritete i znati čemu težiti.
• nedovršavanje započetog – svaki put kad ostavite nešto nedovršeno, to uglavnom izaziva veliku brigu. To se manifestuje kroz odugovlačenje, a taj osećaj da vam nešto nedovršeno bdi nad glavom može izazvati panične napade, nesanicu i sl.
• strah od neuspeha – je nešto što nas parališe i pre no što smo počeli da činimo išta da uspemo. Potiče iz preterane brige da ne uspemo i postajemo sami sebi najveća prepreka
• strah od neprihvatanja – ima korene u detinjstvu i uslovljavanju ljubavi od strane roditelja. Takvim osobama je izrazito važno da dobiju potvrdu od drugih ljudi jer se vode time da samo tako zaista vrede
• poricanje – do njega dolazi kada ne možete da se suočite sa tim da ste u nekom određenom segmentu života neuspešni. Tada stavljate ružičaste naočare i pravite se da problem ne postoji, međutim on vas tišti i manifestuje se kroz depresiju, anksioznost i izlive besa
• izlivi besa – veoma su česti kod osoba koje su pod stresom, a bes je poguban jer izaziva brojna stanja i bolesti, i uništava život pojedinca na svim poljima.

Posledice stresa

Stres se zaista može manifestovati na razne načine i zato ga prepoznajte na vreme jer ova bolest modernog doba može izazvati i neka zaista teška oboljenja. U sledećim redovima pogledajte koje posledice sa sobom nosi hroničan stres, a da možda niste ni svesni da je upravo to u pitanju.

Bol u grudima od stresa

U pitanju je oštra bol koja dolazi iznenadno, no brzo prolazi. Najverovatnije da osobe usled mišićne napetosti osećaju bol na samom zidu grudnog koša. To se dešava jer telo kad je pod stresom luči velike količine hormona stresa – kortizola i adrenalina. Organizam ih oslobađa kako bi odgovorio na pretnju, bilo stvarnu ili imaginarnu jer nas priprema da se suočimo sa nečim ili da se spremimo za beg.

Bol u želucu od stresa

Ovaj bol može varirati i zavisiti od dužine trajanja stresa:

• kratkoročni – uzrokuje gubitak apetita i usporenu probavu
• dugotrajan – uzrokuje gastrointestinalne probleme poput zatvora, dijareje, probavnih smetnji
• hroničan – dovodi do ozbiljnijih problema kao što su sindrom iritabilnog creva i ostali poremećaji gastrointestinalnog trakta

Uglavnom ovaj bol karakteriše osećaj pečenja koji se pogoršava pri uzimanju hrane. Takođe se javlja i osećaj nadutosti i težine u stomaku, što je znak da je varenje poremećeno.

Kočenje vilice od stresa

Kočenje, pa i bol u vilici javlja se kod ljudi koji reaguju na stres tako što škrguću zubima. Ovo može biti i na svesnom i na nesvesnom nivou. Ova pojava poznata je i pod nazivom bruksizam. Ovo se uglavnom dešava dok spavamo, a stres ovo stanje dodatno pogoršava. Svakako bi trebalo posetiti stomatologa i nabaviti štitnik za zube jer škrgutanje može dovesti do velikog oštećenja zuba.

Glavobolja zbog stresa

One se javljaju neočekivano i baš onda kada se opustimo, dakle uglavnom vikendom. Stres nakupljen tokom čitave nedelje tad izbija na površinu, a glavobolje, bilo tenzione, bilo migrenozne mogu nas držati i do 72 sata i pogađaju čak 70% ljudi.

Pad imuniteta od stresa

Anksioznost je veoma čest uzrok pada imuniteta budući da uznemirujuće misli mogu oslabiti naš imunološki odgovor. Hroničan stres pogađa još gore, te otežava borbu organizma protiv gripa, herpesa i drugih virusa, čak ponekad suzbija imuni sistem do te mere da je veoma ozbiljno ugrožen.

Visok pritisak od stresa

Ova veza je neosporna budući da anksioznost, preterana briga i napetost izazivaju određene fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, znojenja, a onda i visokog krvnog pritiska. Upravo dugotrajna hipertenzija izaziva zabrinutost kod osobe, što dalje izaziva anksioznost, a hormoni stresa utiču na povećane otkucaje srca i sužavanje krvnih sudova, te je porast krvnog pritiska sasvim logična i očekivana posledica.

Nesanica

Insomnia izazvana stresom je veoma frustrirajuća, a osim što ćete biti konstantno umorni, ona se negativno odražava i na vaše zdravlje. Što je stres prisutniji, san postaje lošiji, a dugotrajna insomnia može vam doneti i periodične napade migrene. Kada je u pitanju hronična nesanica, lečenje i sam tok određuje psihijatar koji, između ostalog, može preporučiti i neki od lekova za nesanicu, a može pribeći i nekim od bihevioralnih psihoterapijskih tehnika.

Kako se osloboditi stresa?

Evo nekih saveta koji bi vam mogli pomoći u borbi protiv stresa:

• izbegavajte kofein i alkohol
• upražnjavajte vežbe disanja
• provodite vreme na svežem vazduhu
• šetajte i ne preskačite umerenu fizičku aktivnost
• poštujte svoj san i odmarajte kad god je to moguće
• podelite probleme sa nekim
• izbegavajte da provodite previše vremena pred ekranima
• smejte se
• vodite dnevnik
• kažite NE kad god vam nešto ne odgovara
• jedite citruse i sveže povrće
• konzumirajte kvalitetnu Strong Nature suplementaciju za bolji san i smanjenje stresa poput Antistres Formula Dan, Antistres Formula Noć, DeepSleep Melatonin Formula, Melatonin 1 mg

Ne dozvolite da stres diktira vaš život i iscrpljuje vas na dnevnom nivou. Doskočite mu snagom prirode. Najkvalitetnije preparate protiv stresa poručite online na sajtu Strong Nature.