Stres je prirodna fizička i mentalna reakcija na životna iskustva. Svi s vremena na vreme izražavaju stres. Sve, od svakodnevnih obaveza poput posla i porodice do ozbiljnih životnih događaja kao što su nova dijagnoza, rat ili smrt voljene osobe, može izazvati stres. U trenutnim, kratkoročnim situacijama, stres može biti koristan za vaše zdravlje. Može vam pomoći da se nosite sa potencijalno ozbiljnim situacijama. Vaše telo reaguje na stres oslobađanjem hormona koji povećavaju brzinu otkucaja srca i disanja i pripremaju vaše mišiće da reaguju. Ipak, ako vaš odgovor na stres ne prestane da deluje i nivoi stresa ostanu povišeni mnogo duže nego što je neophodno za preživljavanje, to može uticati na vaše zdravlje. Hronični stres može izazvati niz simptoma i uticati na opšte blagostanje.

Simptomi hroničnog stresa uključuju: • razdražljivost • anksioznost • depresiju • glavobolje • nesanicu

Ispod vam navodimo čak 50 najčešćih znakova i simptoma stresa.

1.    Česte glavobolje, stezanje vilice ili bol u vilici
2.    Škripanje, škrgutanje zubima
3.    Mucanje ili zamuckivanje u komunikaciji
4.    Tremor - drhtanje usana, ruku
5.    Bol u vratu i leđima, grčenje mišića
6.    Lagana vrtoglavica, nesvestica
7.    Zujanje ili piskanje u ušima
8.    Zajapurenost, znojenje
9.    Hladne i vlažne ruke ili stopala
10.    Suva usta, problemi sa gutanjem
11.    Česte prehlade, infekcije, herpes, čirevi
12.    Osip, svrab, koprivnjača, „guščija koža“
13.    Neobjašnjivi ili česti napadi „alergije“
14.    Gorušica, bol u stomaku, mučnina
15.    Prekomerno podrigivanje, nadutost, gasovi
16.    Zatvor, dijareja (promene u probavi)
17.    Otežano disanje, često uzdisanje
18.    Iznenadni napadi panike
19.    Bol u grudima, ubrzan puls
20.    Često mokrenje
21.    Smanjena seksualna želja ili potpuni gubitak želje
22.    Osećaj anksioznosti, brige, krivice, nervoze
23.    Povećan bes, razdražljivost, frustracija
24.    Depresija, česte ili nagle promene raspoloženja
25.    Povećan ili smanjen apetit
26.    Nesanica, noćne more
27.    Poteškoće sa koncentracijom, konfuzne misli
28.    Problemi sa učenjem i pamćenjem novih informacija
29.    Zaborav, neorganizovanost, zbunjenost
30.    Teškoće u donošenju odluka
31.    Osećaj preopterećenosti
32.    Česti izlivi plača ili samoubilačke misli
33.    Osećaj usamljenosti ili bezvrednosti
34.    Malo interesovanja za fizički izgled
35.    Nervoza, vrpoljenje, tapkanje nogama
36.    Povećana frustracija i razdražljivost
37.    Preterana reakcija na sitne smetnje
38.    Povećan broj lakših nezgoda
39.    Opsesivno ili kompulzivno ponašanje
40.    Smanjena radna efikasnost ili produktivnost
41.    Laži ili izgovori za prikrivanje lošeg rada
42.    Brz ili nerazgovetan, nepovezan govor
43.    Preterana defanzivnost ili sumnjičavost
44.    Problemi u komunikaciji
45.    Socijalno povlačenje i izolacija
46.    Stalni umor, slabost
47.    Česta upotreba lekova bez recepta
48.    Povećanje ili gubitak težine bez dijete
49.    Povećano pušenje, upotreba alkohola ili droga
50.    Preterano kockanje ili impulsivna kupovina

Kako stres utiče na vaše telo?

Uticaj stresa na centralni nervni i endokrini sistemi

Vaš centralni nervni sistem (CNS) je zadužen za odgovor „bori se ili beži“. U vašem mozgu, hipotalamus pokreće loptu, govoreći vašim nadbubrežnim žlezdama da oslobađaju hormone stresa adrenalin i kortizol. Ovi hormoni ubrzavaju otkucaje vašeg srca i šalju krv u područja kojima je to najpotrebnije u hitnim slučajevima, kao što su mišići, srce i drugi važni organi.
Kada uočeni strah nestane, hipotalamus treba da kaže svim sistemima da se vrate u normalu. Ako CNS ne uspe da se vrati u normalu, ili ako stres ne nestane, reakcija će se nastaviti.
Hronični stres je takođe faktor u ponašanju kao što je prejedanje ili nedovoljno jedenje, zloupotreba alkohola ili droga i socijalno povlačenje.

Uticaj stresa na respiratorni i kardiovaskularni sistemi

Hormoni stresa utiču na vaš respiratorni i kardiovaskularni sistem. Tokom odgovora na stres, dišete brže u nastojanju da brzo distribuirate krv bogatu kiseonikom u svoje telo. Ako već imate problem sa disanjem kao što je astma ili emfizem, stres može dodatno otežati disanje.

Pod stresom, vaše srce takođe pumpa brže. Hormoni stresa uzrokuju da se vaši krvni sudovi sužavaju i preusmeravaju više kiseonika u mišiće, tako da ćete imati više snage da preduzmete akciju. Ali ovo takođe diže krvni pritisak. Kada vam krvni pritisak poraste, raste i rizik od moždanog ili srčanog udara.

Uticaj stresa na probavni sistem

Pod stresom, vaša jetra proizvodi dodatni šećer u krvi (glukozu) da bi vam dala energiju. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da izdrži ovaj dodatni porast glukoze. Hronični stres može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Nalet hormona, ubrzano disanje i ubrzan rad srca takođe mogu poremetiti vaš probavni sistem. Veća je verovatnoća da ćete imati žgaravicu ili refluks kiseline zahvaljujući povećanju želudačne kiseline. Stres ne izaziva čireve (bakterija koja se zove H. pilori ih često uzrokuje), ali može povećati rizik i izazvati pojavu postojećih čireva.
Stres takođe može uticati na način na koji se hrana kreće kroz telo, što dovodi do dijareje ili zatvora. Takođe možete osetiti mučninu, povraćanje ili bol u stomaku.

Uticaj stresa na mišićni sistem

Vaši mišići se naprežu da bi se zaštitili od povreda kada ste pod stresom. Oni imaju tendenciju da se ponovo oslobode kada se opustite, ali ako ste stalno pod stresom, vaši mišići možda neće dobiti priliku da se opuste. Zategnuti mišići izazivaju glavobolje, bolove u leđima i ramenima i bolove u telu. Vremenom, ovo može pokrenuti nezdrav ciklus jer prestanete da vežbate i okrenete se lekovima protiv bolova i za olakšanje.

Uticaj stresa na na seksualnost i reproduktivni sistem

Stres je iscrpljujući i za telo i za um. Nije neobično da izgubite seksualnu želju kada ste pod stalnim stresom. Iako kratkotrajni stres može uzrokovati da muškarci proizvode više muškog hormona testosterona, ovaj efekat ne traje.
Ako stres traje duže vreme, nivo testosterona kod muškarca može početi da opada. Ovo može ometati proizvodnju sperme i uzrokovati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Hronični stres takođe može povećati rizik od infekcije muških reproduktivnih organa kao što su prostata i testisi.
Kod žena, stres može uticati na menstrualni ciklus. To može dovesti do neredovnih, težih ili bolnijih menstruacija. Hronični stres takođe može povećati fizičke simptome menopauze i uticati na smanjenje libida.

Uticaj stresa na imuni sistem

Stres stimuliše imuni sistem, što može biti plus za trenutne situacije. Ova stimulacija vam može pomoći da izbegnete infekcije i zacelite rane. Ali tokom vremena, hormoni stresa će oslabiti vaš imuni sistem i smanjiti odgovor vašeg tela da prepozna viruse, bakterije i druge "napadače". Ljudi pod hroničnim stresom su podložniji virusnim bolestima poput gripa i prehlade, kao i drugim infekcijama. Stres takođe može povećati vreme koje vam je potrebno da se oporavite od bolesti ili povrede.