Sindrom hroničnog umora – uzroci, simptomi i kako se rešiti hroničnog umora

Umesto da usporava, tempo življenja u današnjici nastavlja da ide uzlaznom putanjom, dok je svakom – čak i mladom i u potpunosti zdravom organizmu, veoma teško da sve to isprati. Kada se vremenom pojave simptomi poput nesavladive iscrpljenosti i konstantnog umora, naše telo pali crveno svetlo i upozorava nas da stanemo.

Ipak, sindrom hroničnog umora nije nešto što se da rešiti u par dana raspusta ili godišnjeg odmora, niti se sme olako shvatiti. Nasuprot tome, iza njega se često kriju nepravilan rad jetre, hormonska neravnoteža, upale raličitih organa u telu, ali i razni drugi zdravstveni problemi.

Pročitajte sve o hroničnom umoru i saznajte kako se on kontroliše i postepeno eliminiše.

Šta je sindrom hroničnog umora?

Sindrom hroničnog umora je jako teško detektovati, ali to nije samo zbog njegovih zamaskiranih simptoma. Naime, za sada ne postoje nikavi konkretni testovi za postavljanje tačne dijagnoze, a teško je reći da je informisanost o ovoj savremenoj bolesti na zavidnom nivou. Iz ovih razloga se sindrom hroničnog umora uglavnom ni ne identifikuje, već oboleli često dobijaju terapiju za pojedinačne simptome ili neko drugo slično oboljenje (npr. lajmska bolest, depresivni poremećaj, multipla skleroza, itd.).

Ovaj sindrom se najpreciznije može opisati kao stanje umora i iscrpljenosti koji traju duže od pola godine. Nažalost, ova vrsta umora se ne može izlečiti odmaranjem, jer je čak i san uglavnom veoma lagan i neučinkovit.

Sindrom hroničnog umora sa sobom povlači niz različitih simptoma, kao što su neobjašnjiv bol u mišićima, nedostatak energije, glavobolje, a ponekad i stomačne tegobe.

Od 2020. godine, sindrom hroničnog umora se često pogrešno dijagnostikuje i kao „dugi Covid-19,“ imajući u vidu da oporavak od ovog virusa u pojedinim slučajevima traje od jednog do nekoliko meseci i karakterišu ga ekstremna iscrpljenost i parališući osećaj slabosti u mišićima.

Svetska zdravstvena organizacija je uvela termin „dugi Covid-19“ za slučajeve u kojima se simptomi virusa javljaju i do pet meseci nakon infekcije, te ovde možemo videti preklapanje sa sindromom hroničnog umora. Nažalost, ovaj sindrom nije prolaznog karaktera.

Koji su uzroci sindroma hroničnog umora?

Mnogi istraživači i lekari širom sveta i dalje rade na tome da se otkriju konkretni uzročnici sindroma hroničnog umora. Mada su identifikovani pojedini zajednički faktori i nepravilnosti kod određenog procenta ljudi koji žive sa ovim oboljenjem, još uvek ne znamo tačan uzrok.

Britanska nacionalna zdravstvena služba objavila je da se ovaj sindrom može javiti kao posledica dugoročnog stresa, ili neke psihološke traume, ali ima i slučajeva kada se javlja nakon raznih infekcija, upala, pa čak i anestezije.

Takođe, kako svest o sindromu hroničnog umora raste, dešava se da pacijenti u srednjim godinama konačno dobiju dijagnozu i terapiju za ovo oboljenje koje im otežava život i predstavlja zagonetku još od kada su bili adolescenti. Naime, i statistika potvrđuje da se sindrom hroničnog umora ne ograničava što se tiče starosnog doba – javlja se kod adolescenata, ali i osoba od 40 do 50 godina.

Međutim, jedan od mogućih uzroka hroničnog umora bi mogao biti nepravilan rad jetre. Jetra se značajno umara nezdravom i neizbalansiranom ishranom, pušenjem i konzumiranjem alkohola, te vremenom njena funkcija počinje da slabi.

Ukoliko jetra nije u stanju da efikasno razlaže i izbacuje toksine (npr. alkohol, prerađene namirnice, lekove, itd.), dolazi do njihovog taloženja u organizmu. Kada naš organizam dovedemo u ovakvo stanje, a na to dodamo hormonski disbalans usled stresa i neredovnog sna, neminovni rezultat je upravo osećaj akutne iscrpljenosti.

Hronične upale u telu i hormonski disbalans vode daljim poremećajima u metabolizmu i mogu uzrokovati stalni osećaj pospanosti, konstantnog umora i značajno smanjen nivo energije.

Simptomi hroničnog umora

Za početak je veoma važno prepoznati sindrom hroničnog umora i razlikovati ga od svakodnevnog umora. Ključna razlika je pre svega u trajanju, zbog toga što hronični umor traje konstantno najmanje šest meseci. Osećaj slabosti i fizičke iscrpljenosti je često neobjašnjivo prisutan, čak i nakon obavljanja ustaljenih dnevnih rutina i aktivnosti.

Najvidljiviji znak hroničnog umora je to što on izrazito ometa svakodnevicu, pa ponekad i podizanje čaše sa vodom ume da predstavlja pravi izazov.


Simtomi prisutni kod sindroma hroničnog umora su:

• Stalna iscrpljenost i pospanost, bez obzira na količinu odmora.
• Slab san koji ne okrepljuje.
• Slabost i nedostatak energije, koji otežavaju svakodnevne aktivnosti. Već smo napomenuli da je fizička slabost veliki faktor i varira od nemogućnosti da se ustane iz kreveta, do gubljenja svesti – jedan od razloga zašto se sindrom hroničnog umora ponekad pogrešno dijagnostikuje kao depresivni poremećaj.
• Smanjena koncentracija, učestale glavobolje i poteškoće u pamćenju.
• Bol u mišićima, koji je kod sindroma hroničnog umora obično difuzan i često zahvata različite grupe mišića po celom telu. Ovaj bol je sličan onom kada dobijemo grip, te osećamo neprijatnu zategnutost u mišićima i otežanu pokretljivost.
• Bolovi u stomaku, sa povremenom mučninom i dijarejom.

Svi ovi simptomi šalju signale da telo nije u mogućnosti da eliminiše toksine, tj. da jetra nije u stanju da pravilno funkcioniše.

Detoksikacija kao lek za hronični umor

Terapija za sindrom hroničnog umora je u najvećem broju slučajeva individualna, imajući u vidu da se simptomi javljaju različitim intenzitetom, u različitim životnim dobima i kod oba pola. Ipak, detoksikacija organizma se preporučuje svima, jer su dugoročna promena načina ishrane i adaptacija ovom sindromu neophodni za povratak iole normalnijem životu.

Kao i kod svih oboljenja, najbolji rezultati se postižu ukoliko se sindrom otkrije u najranijoj fazi, kada promene u svakodnevnim navikama imaju najviše uticaja. Detoksikacijom i pravilnom ishranom organizam dobija isključivo nutritivne vrednosti koje mu dozvoljavaju oporavak, smiruju upale i pospešuju pravilan rad jetre, koja se postepeno rešava nataloženih štetnih materija.

Prirodno rešenje za hronični umor– Silimarin formula

Jedno od najefektnijih prirodnih preparata i podrška u procesu prilagođavanja ishrane i detoksikaciji je preparat Silimarin formula. Antioksidativnim i regenerativnim svojstvima aktivnih sastojaka biljke mlečni čičak (sikavica) i korenom maslačka, Silimarin formula direktno pomaže jetri da se reši svih toksina.

Sikavica je lekovita biljka koja podržava obnavljanje već oštećenih ćelija jetre i dodatno pomaže u zaštiti od supstanci koje joj škode. Sa druge strane, maslačak podstiče lučenje žuči, olakšava probavu masti i podstiče eliminaciju toksina iz tela.

Ove dve biljke u kombinaciji značajno poboljšavaju rad jetre i samim tim pomažu celom organizmu da se opravi i povrati izgubljenu energiju. Uzimanjem samo jedne kapsule Silimarin formule dnevno, postići ćete dugoročnu detoksikaciju i podržati svoje telo u oporavku od hroničnog umora.

Preporuka: Paket Silimarin formula koji sadrži dve bočice, sa trajno nižom cenom, može biti vaš najbolji izbor za optimalno korišćenje tokom 2 meseca regeneracije i oporavka jetre i podsticanja detoksikacije tela.

Održiva detoksikacija organizma kod hroničnog umora

Cilj detoksikacije organizma jeste ozdravljenje vitalnih organa, a naročito jetre, na koju najviše utiče hrana koju unosimo. Sledeći saveti vam mogu pomoći u održavanju zdravlja jetre i borbi sa konstantnom iscrpljenošću:

• Hidratacija: potrudite se da pijete najmanje osam čaša vode dnevno kako biste pomogli jetri u eliminaciji toksina.
• Uključite zeleno povrće: hrana bogata antioksidansima, poput kelja, zelene salate, spanaća, a pogotovo brokolija, može dodatno podržati rad jetre. Takođe se preporučuje umeren unos bobica poput borovnica, kao i šljiva, maslina i maslinovog ulja koje štite jetru od nealkoholne bolesti masne jetre.
• Surutka pomaže u regeneraciji: posebno bogata aminokiselinama i glutaminom, surutka može imati blagotvoran uticaj na zdravlje jetre. Podstiče regeneraciju jetre zahvaljujući proteinima koji podržavaju obnavljanje ćelija jetre i smanjuju oksidativni stres.
• Izbegavanje alkohola: imajte na umu da čak i male promene u unosu alkohola mogu značajno smanjiti stres koji usporava rad jetre.

Sindrom hroničnog umora je veoma kompleksno stanje organizma i treba ga tretirati na više frontova. To znači da treba da uvedete temeljne promene i da, pored terapije i dodataka ishrani poput Silimarin formule, oslušnete vaše telo i njegovu potrebu za fizičkom aktivnošću, snom i odmaranjem.