Koksaki virus- šta je, kako se dobija, leči i sve što treba da znate

Ako osećate neobjašnjivu slabost, teško dišete i brzo se zamarate, moguće je da je vaše srce napao podmukli Koksaki virus, jedan od najčešćih virusa srca.

Toliko se lako dobija a šalje zbunjujuće signale, da je teško pomisliti da je to u pitanju, a dok vaše telo i vaše srce pati, koksaki napreduje i ostavlja posledice po zdravlje srca.

U nastavku teksta pročitajte sve što treba da znate o koksaki virusu, šta je on uopšte, kako se dobija i prenosi i što je najvažnije, šta da uradite ako rezultati pokažu da imate koksaki.

Šta je koksaki virus?

Koksaki virus pripada grupi enterovirusa i može izazvati širok spektar infekcija – od blagih simptoma sličnih običnoj prehladi ili gripu, do ozbiljnih oboljenja srca i respiratornog sistema. Ovo su jedni od najsitnijih virusa i poseduju samo proteinski omotač koji ih čini otpornim na razne hemikalije i kiselu sredinu, što znači da su vrlo postojani.

Postoji preko 20 različitih podtipova ovog virusa, a dele se u dve osnovne grupe – koksaki A i koksaki B. Grupa A obično izaziva osip i tzv. bolest „šaka, stopala i usta“, dok grupa B može uzrokovati ozbiljnije komplikacije kao što su miokarditis (upala srčanog mišića) i pleurodinija (bol u grudnom košu). Zbog toga je važno prepoznati simptome i obratiti se lekaru za dalju procenu.

Kako se dobija koksaki virus?

Naziv za koksaki virus je takođe i „bolest prljavih ruku“, što samo po sebi slikovito objašnjava način i izvor zaraze. Dakle, tipovi ovog virusa se prenose isključivo direktnim putem, od zaražene osobe ili putem zaražene vode (npr. otpadne vode, bazeni), hrane, čak i suvih predmeta poput igračaka, posuđa, nameštaja, escajga, pelena, itd. Često se javlja u školama, vrtićima i drugim sredinama gde su deca u bliskom kontaktu, a čiji je imunitet još uvek u razvoju i osetljiv na infekcije.

Postoji još par načina da se dobije koksaki, kao što je konzumacija zaražene hrane, recimo ukoliko muva na svojim nogama ponese virus i prenese ga na vašu hranu. Zvuči neverovatno, ali koksaki se može preneti i preko ventilacije i klima uređaja koji se neredovno čiste i održavaju. Kada klima izduvava vazduh, može se desiti da čestice koksakija završe u vašim plućima.

Ovaj virus može preživeti na površinama duži period, posebno u toplijim i vlažnim mesecima, pa je rizik od infekcije najveći tokom leta i rane jeseni.

Pravilna higijena, kao što je redovno pranje ruku, pranje voća i povrća i dezinfekcija predmeta mogu značajno smanjiti širenje virusa.

Kako se prenosi koksaki virus?

Virus se lako prenosi fekalno-oralnim putem, što znači da može preći s kontaminirane površine na usta ili nos. Takođe, kapljice iz respiratornog sistema (kao kod kašlja ili kijanja) mogu preneti virus, kao i kontakt sa zaraženim osobama ili predmetima poput pribora za jelo.

Blizak kontakt u kolektivima ili porodičnom okruženju olakšava prenos virusa, te se posebna pažnja posvećuje prevenciji među decom i u vrtićima. Nažalost, ni odrasli nikako nisu imuni na ovaj virus, i u zavisnosti od jačine imunog sistema i opšteg zdravlja vitalnih organa, mogu trpeti različite posledice.

Koji su simptomi koksaki virusa?

Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od tipa virusa. Međutim, oni koji se uvek javljaju u početku su slični običnoj prehladi, s tim što se kod odraslih često javljaju izrazita malaksalost i umor, kao i teškoće pri disanju. Potom se javlja bol u grlu, praćen stomačnim tegobama, povraćanjem i dijarejom.

Neki od prvih simptoma su osipi na stopalima, šakama i ustima (ponekad i afte na oralnoj sluzokoži), naročito kod dece. Svi ovi simptomi obično traju od 7 do 10 dana, a virus se uglavnom povlači bez potrebe za specifičnim lečenjem.

U težim slučajevima, koji predstavljaju oko 5% od sveukupnog broja zaraženih, može doći i do veoma jakih glavobolja koje sa sobom povlače osetljivost na svetlosne i zvučne nadražaje, potom, gubitka svesti (sinkope), bola u vratnim mišićima i usporenog rada srca. Važno je znati da rizične grupe, poput dece, trudnica, starije populacije i srčanih bolesnika, mogu trpeti fatalne posledice kao što su oštećenja mozga, srca, srčane i plućne maramice.

Koksaki virus kod odraslih

Kod odraslih se infekcija koksaki virusom manifestuje uglavnom težim simptomima u poređenju sa decom, a može doći i do ozbiljnih posledica poput perikarditisa (upale srčane opne) i miokarditisa. Mada je kod odraslih koksaki virus manje prisutan, kada se jednom pojavi, on može imati dugoročne posledice na zdravlje srca i respiratornog sistema.

Koksaki kod odraslih može izazvati:

• Upalu srčanog mišića (miokarditis) koja dovodi do smanjenja snage srca.
• Oštećenje srčanih ćelija jer koksaki direktno uništava srčane ćelije što prouzrokuje smanjen kapacitet srca.
• Artimije koje mogu biti opasne po život
• Srčana insuficijencija u kojoj srce ne može efikasno da pumpa krv
• Hronična oboljenja i slabost srca koja mogu da se nastave čak i kad se zaleči miokarditis.

U slučaju komplikacija, potrebno je dugoročno pratiti stanje i prilagoditi način života tako što će se izbegavati stresne situacije i voditi računa o balansiranoj ishrani. Prevencija se zasniva zdravim higijenskim navikama, jačanju imuniteta i smanjenju kontakta sa zaraženim osobama.

Koksaki virus kod dece

Kod dece se simptomi često manifestuju u obliku blage prehlade, ali deca su i najveći prenosioci zbog kontakta u kolektivima. Tipični simptomi uključuju osip, povišenu temperaturu, bolove u grlu i povraćanje. Simptomi su obično blagi i prolaze sami od sebe, ali kod vrlo male dece može doći do ozbiljnijih simptoma, poput dehidracije (deca nemaju volju da gutaju zbog bola u grlu) ili meningitisa.

Redovno pranje ruku, jačanje imuniteta dece i dezinfekcija igračaka i drugih predmeta može smanjiti rizik od zaraze.

Karakteristike koksaki virusa

Koksaki virus je vrlo otporan i može preživeti u različitim uslovima. Stabilan je u spoljašnjoj sredini i otporan na etar, hloroform, žuč i kiseline, što mu omogućava prolaz kroz gastrointestinalni trakt bez oštećenja. Karakteristično je to i da se infekcije javljaju sezonski, najčešće tokom letnjih i jesenjih meseci, zbog čega je potrebno dodatno obratiti pažnju na prevenciju u ovim periodima godine.

Da li se koksaki virus vraća?

Koksaki virus može izazvati reinfekciju, ali se to dešava veoma retko. Nakon infekcije, organizam obično razvije određeni nivo imuniteta na specifični soj virusa, ali s obzirom na to da postoji više podtipova, moguća je ponovna infekcija drugim podtipom.

Kao i kod mnogih drugih virusa, moguće je da ponovno dobijanje virusa rezultira slabijim simptomima ali nije nemoguće da se vrati i izazove još veće probleme, pogotovo ako je imuni sistem oslabljen.

Referentne vrednosti i tumačenje rezultata koksaki virusa

Testovi krvi koji se koriste za dijagnostikovanje infekcije koksaki virusom uključuju analizu prisustva antitela. Pozitivni rezultati na antitela IgM ukazuju na aktivnu infekciju (znači da je koksaki u telu u toku provere), dok prisustvo IgG antitela ukazuje na prošlu infekciju. Ovi testovi su korisni za potvrđivanje prisustva virusa, posebno u slučajevima kada su simptomi nejasni ili se javljaju ozbiljnije komplikacije.

Dijagnoza virusa se postavlja uzimanjem briseva iz nosa, grla, uzoraka krvi, pa čak i likvora u težim slučajevima. Laboratorijski testovi mogu identifikovati prisustvo virusa, a rezultati mogu pomoći lekarima u proceni težine infekcije i određivanju odgovarajuće terapije.

Da li CRP u krvi može da pokaže koksaki virus?

CRP (C-reaktivni protein) je marker upale u telu, ali sam po sebi ne može specifično ukazati na prisustvo koksaki virusa. Visok CRP može biti znak upalnog odgovora organizma, što zahteva dodatne analize kako bi se identifikovao uzrok. Specifični testovi za koksaki virus, poput PCR testova i analize antitela, daju dosta jasniju sliku.

Da li je zarazan i koliko je opasan koksaki virus?

Koksaki virus je vrlo zarazan i širi se direktnim kontaktom, a posebno brzo u kolektivima. Većina infekcija prolazi bez ozbiljnih posledica. Međutim, kod određenih grupa, poput imunokompromitovanih osoba (osoba sa oslabljenim imunitetom), ovaj virus može izazvati ozbiljnije komplikacije poput meningitisa ili srčanih problema. U prevodu, ako je imunitet slab, od koksakija će nastradati najosetljiviji organ u telu, najčešće srce.

Ako koksaki nanese veliku štetu srcu i dođe do ozbiljne upale srčanog mišića ili se jave aritmije, u kombinaciji sa drugim simptomima može doći do stanja koja su opasna po život.

Kako se leči koksaki?

Lečenje koksaki virusa je simptomatsko, jer ne postoji određeni lek. Preporučuju se odmor, unos dosta tečnosti, po potrebi dekongestivi za nos, sirupi protiv kašlja i antipiretici (lekovi za snižavanje temperature tela), kao i kortikosteroidi.

Kod ozbiljnijih infekcija ili komplikacija, kao što su meningitis i miokarditis, potrebno je bolničko lečenje i praćenje, a u retkim slučajevima uključuje se i terapija antibioticima ili antivirusima.

Kod zapaljenja srčanog mišića tj. miokarditisa primenjuju se suportivne mere u održavanju srčane funkcije do oporavka srčanog mišića. Za srce pogođeno miokarditisom, posebno ako je upala izazvana virusima kao što je koksaki, suplementi koji pružaju podršku srčanom mišiću mogu biti od velike koristi.
To su koenzim Q10 za energiju ćelija, magnezijum za mišićnu funkciju i stabilizaciju ritma, omega-3 masne kiseline koje smanjuju upalu i vitamini C i E za zaštitu srčanih ćelija. Pre uzimanja suplemenata neophodno je posavetovati se sa lekarom o odgovarajućoj dozi, kombinaciji i trajanju terapije.

Dodatni koraci pri lečenju koksakija

S obzirom da ne postoji lek za koksaki, taj virus mora da se „odleži“. Da biste pružili podršku telu i srcu da se izbori sa koksakijem, potrebno je da primenite sledeće:

• Izbegavajte napor – Dok je srčani mišić pod upalom, izbegavajte naporne treninge, nošenje tereta ili bilo kakve aktivnosti koje od vas zahtevaju napor srca. Bilo kakav napor srcu u trenucima dok se bori sa koksakijem je prolongiranje oporavka i otežavanje simptoma.
• Posvetite se ishrani – Bez izbalansirane ishrane koksaki neće tako brzo i bezbolno proći. Jedite što više citrusa da bi vitamin C ubrzao odbranu, jedite semenke bundeve i orašaste plodove jer poseduju cink. Unesite što više antioksidanasa preko borovnica i drugog bobičastog voća. Za ručak ne preskačite domaću supu zbog elektrolita i jedite hranu bogatu vlaknima. Unosite što više omega 3 masnih kiselina preko ribe, lanenog semena i čia semenki, jer one imaju protivupalno dejstvo.
• Izbegavajte stres - Ovo nije rečeno tek tako, jer da bi se srce oporavilo od upale, stres mora da izostane potpuno. Dobar san je takođe ključ za oporavak i zato spavajte dovoljno i na vreme idite u krevet, kako bi se organizam što pre izborio sa virusom.
• Uzmite dovoljno vremena za oporavak – Ako vam je dijagnostikovan koksaki, ne tretirajte to kao prehladu koja će proći za par dana. Potrebno je vreme da se srčani mišić oporavi i zato je važno da izostanete s posla ili škole onoliko koliko vam odredi lekar. Čak i ako su vam simptomi slabi, znajte da je koksaki visoko zarazan i da nekome možete ugroziti zdravlje prenošenjem.
• Suplementacija- Pored navedenih koraka, ishrane i mirovanja, suplementacija je ključ da se srcu pomogne da se što pre izbori sa virusom. Zato, redovno uzimajte suplemente za srce koje vam je lekar prepisao, kao i suplementaciju za jačanje imunog odgovora.

Iskustva sa koksaki virusom

U praksi su infekcije koksaki virusom češće kod dece i u većini slučajeva prolaze bez komplikacija. Ipak, u situacijama kada virus izazove komplikacije, lečenje može biti zahtevno i dugotrajno. Iskustva roditelja i medicinskih radnika ukazuju na važnost prevencije, redovne higijene, kao i značaj postavljanja tačne dijagnoze kako bi se sprečile ozbiljnije posledice po zdravlje.

Kao i kod svih drugih oboljenja, prevencija je ključ, i zato održavajte zdravlje vašeg srca na pravi način, kroz redovnu aktivnost, kvalitetan san, izbalansiranu ishranu i suplementaciju koja osnažuje i podstiče pravilan rad srca.