Kako se leči anksioznost?

Zabrinutost, strepnja, anksioznost i strah, emocije su koje svako od nas povremeno oseća. Iako veoma neprijatne, ove emocije su poželjne i korisne jer mogu prethoditi odbrambenoj „bori se ili beži“ reakciji na opasnost koja nam omogućava da na istu adekvatno odreagujemo i odbranimo se. Kada naš mozak prepozna opasnost, dolazi do hormonskog odgovora koji prouzrokuje ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak i ubrzano disanje, proširenje zenica, napetost mišića i još niz drugih promena koje pripremaju telo za reakciju koja će nam obezbediti opstanak.

U svakodnevnom životu ova reakcija ne dešava se samo kod životno ugrožavajućih situacija, već kod mnogo drugih koje mogu izazvati osećaj napetosti i neizvesnosti kao što su razgovor za posao, izlazak na ispit, donošenje važnih odluka itd. Po prestanku takozvane pretnje, telo se vraća u pređašnje stanje. Međutim, kod previše česte ili neprimerene aktivacije ovog odbrambenog sistema strepnja postaje patološka emocija.

U nastavku saznajte šta je i kako se leči anksioznost, kako prepoznati anksiozni napad i kako pomoći sebi.

Šta je anksioznost?

Anksioznost predstavlja doživljaj straha, napetosti, strepnje, uznemirenosti koji može biti praćen različitim somatskim (telesnim) manifestaijama sličnim onima koje se javljaju u pomenutoj „bori se ili beži reakciji“. Ono što razlikuje strepnju i strah kao normalnu reakciju na stres od patološke je njihova učestalost i intenzitet.

Ljudi koji pate od anksioznog poremećaja ove emocije osećaju neprekidno i to u meri da im remete svakodnevne aktivnosti.

Anksioznost se kod njih može javiti u situacijama koje sa sobom nose neku vrstu opasnosti (ili neprijatnosti) samo je ta opasnost precenjena i strah prenaglašen pa ne posluži za kontolu opasnosti već kontroliše osobu koja ga oseća a može se javiti i kad stvarne opasnosti uopšte nema.

Anksioznost - simptomi

Anksioznost se javlja kod svih starosnih grupa i kod oba pola. Može se ispoljiti kroz različite anksiozne poremećaje kao što su generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), specifične fobije, separacionu anksioznost i druge.

Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše se konstantnim, intenzivnim osećajem preterane brige i napetosti koji remeti svakodnevno funkcionsanje i često je udružen sa depresijom.

Osoba koja ima socijalnu fobiju oseća intenzivan strah u različitim društvenim interakcijama (upoznavanje, komunikacija sa autoritetom/nepoznatima) i događajima (javni nastupi, prostorije pune ljudi) i zato ih izbegava iz straha od poniženja i osude.

Kod osoba sa specifičnom fobijom prenaglašen strah izazvan je određenim situacijama (npr. letenje avionom). Jedna osoba može imati više različitih anksioznih poremećaja. Anksioznost se može javiti i kao posledica uzimanja određenih lekova, konzumacije alkohola, hormonskog disbalansa, hroničnog bola, tumora koji luče hormone koji pokreću stresogeni odgovor itd.

U svim navedenim stanjima, anksioznost se ispoljava kroz sledeće simptome:

• osećaj napetosti, nervoze
• iščekivanje preteće opasnosti
• hiperventilacija (ubrzano disanje)
• ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak
• drhtanje
• preznojavanje
• osećaj umora i slabosti
• problemi sa spavanjem
• opstipacija ili dijareja
• želja za izbegavanjem situacija koje izazivaju ili pogoršavaju anksioznost

Anksiozni napad

Anksioznost se može ispoljiti i kroz panični anksiozni napad koji predstavlja iznenadan i intenzivan osećaj straha iako stvarna opasnost ne postoji.

Osoba koja ga doživi često oseti strah od gubitka razuma, srčanog udara ili umiranja. Iako ovi napadi ne ugrožavaju život, bitno narušavaju njegov kvalitet ako se ponavljaju, mogu izazvati strah od ponavljanja napada i zastrašujući su za osobu koja ga je doživela.

Simptomi anksioznog napada su:

• ubrzan rad srca (lupanje srca, osećaj preskakanja)
• preznojavanje
• drhtanje
• kratak dah
• osećaj stezanja u grlu/grudima
• mučnina/bol u stomaku
• vrtoglavica
• osećaj trnjenja
• strah od gubitka razuma ili smrti
• strah od gubitka sopstvenog identiteta

Koliko traje anksioznost?

Anksioznost bi trebalo da prestane po prestanku stresne situacije. Međutim ako se to ne desi, ako je situacija koja ju je izazvala prošla a nas ne napušta osećaj straha i uznemirenosti vreme je da zatražimo stručnu pomoć.

Vreme trajanja anksioznosti je individualno i ne postoji nikakav definisan rok za njeno prevazilaženje. Ako se anksioznost javi u sklopu različitih anksioznih poremećaja, prevazilaženje može trajati duže te je potrebno strpljenje i dobra saradnja pacijenta.

Kako pobediti anksioznost?

Prepoznavanje i priznavanje problema daje nam hrabrost da se sa njim suočimo i time izbegnemo moguće posledice kao što su depresija, problemi sa spavanjem, društvena izolacija, problemi u funkcionisanju u na poslu, u školi ili loš kvalitet života.

Pravovremeni odlazak doktoru ili psihologu ključan je u borbi sa anksioznošću.

Različiti terapijski pristupi pomažu u suočavanju i rešavanju ovog problema:

1. psihoterapija (kognitivna bihejvioralna terapija i drugi različite psihoterapijske tehnike)
2. farmakoterapija (anksiolitici, antidepresivi, beta blokatori koje propisuje doktor)
3. alternativne metode (hipnoterapija, akupunktura itd.)

Saveti za anksioznost

Prvi korak u borbi protiv anksioznosti je prihvatanje neprijatnih osećanja. Da bismo se sa njima ispravno suočili neophodno je usvajanje zdravih navika koje nam mogu pomoći da pobedimo anksioznost ili smanjimo njene simptome:

• fizička aktivnost (šetnja, joga – umanjuju stres i popravljaju raspoloženje)
• ishrana (namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama kao i adekvatan unos B, C , D vitamina neophodnih u ishrani mozga i antioksidativnim procesima povećavaju sposobnost organizma da se izbori sa stresorima)
• prirodni lekovi (kurkuma, zeleni čaj, kamilica i drugi čajevi koji poseduju umirujuća svojstva kao i valerijana, kantarion, i neprikonsoveni matičnjak. Veoma je važno napomenuti da, iako su biljke u pitanju, sve navedene imaju veliku efikasnost i treba strogo voditi računa pri konzumaciji. Zbog njihovog jakog dejstva, nikako ih nemojte kombinovatiih sve odjednom i ne koristite ih uz određene lekove i suplemente kod anksioznosti i depresije.)
• vežbe pravilnog disanja
  
• izbegavanje kofeina, alkohola i droga čija upotreba pogoršava ili izaziva anksioznost
• kvalitetan san (koji se može podstaći dodatnim unosom suplementacije na bazi melatonina koji je ključan za zdrav i dobar san. Naša preporuka je Deep Sleep melatonin)
• suplementacija na bazi prirodnih sastojaka koji smanjuju nivo stresa (suvi ekstrakti zelenog čaja, korena radiole i kineske šisandre, poput sastojaka u Antistres formuli)

U tretmanu anksioznosti najvažnije je prepoznati njene simptome i pravovremeno potražiti pomoć. Osim stručne, veoma je važna pomoć porodice i prijatelja čija podrška nam može pružiti oslonac u rešavanju ovog problema.

Usvajanje zdravih obrazaca ishrane i fizičke aktivnosti doprinose zdravlju čitavog organizma te predstavljaju osnovu za lečenje anksioznosti. Saveznik u tome su Vam i brojni Strong Nature suplementi i prirodni preparati koje možete potražiti na našem sajtu i u bolje snadbevenim apotekama.